Ishrana bogata vlaknima ili lek za dijabetes: Šta bolje kontroliše šećer u krvi i telesnu težinu?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Novo istraživanje pokazuje da ishrana bogata vlaknima može bolje da snizi BMI i HbA1c kod osoba sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću nego metformin.
- Kod učesnika na ishrani sa više vlakana povećane su korisne bakterije Bifidobacterium i Lactobacillus, uz pad Bilophila wadsworthia povezane sa upalom.
Ishrana bogata vlaknima mogla bi da bude efikasnija u lečenju istovremene gojaznosti i dijabetesa tipa 2, pokazuju nova istraživanja.
Već duži niz godina poznata je snažna veza između dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Dijabetes tipa 2 i gojaznost često se javljaju zajedno. Za njihovu povezanost u engleskom jeziku koristi se termin diabesity, nastao spajanjem reči diabetes (dijabetes) i obesity (gojaznost).
Istovremeni dijabetes i gojaznost trenutno se leče kombinacijom različitih pristupa, uključujući smanjenje telesne težine, promene životnih navika, praćenje nivoa šećera u krvi i primenu određenih lekova, kao što je metformin.
Snižava šećer i jača digestivni sistem
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Frontiers in Microbiology, ukazuje na to da bi ishrana bogata vlaknima mogla da donese bolje rezultate kod osoba koje istovremeno pate od dijabetesa i gojaznosti nego samo uzimanje leka metformina. Ishrana bogata vlaknima snižava BMI i šećer u krvi i podstiče razvoj korisnih crevnih bakterija
Za potrebe ovog istraživanja, naučnici su ispitivali 48 odraslih osoba kojima je nedavno dijagnostikovan dijabetes tipa 2, a koje su istovremeno imale prekomernu telesnu težinu ili gojaznost. Učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe: jedna je tokom 84 dana imala ishranu bogatu vlaknima, bez uzimanja lekova, dok je druga uzimala samo metformin.
Na kraju 84. dana istraživači su utvrdili da su učesnici koji su se hranili namirnicama bogatim vlaknima imali nižu srednju vrednost indeksa telesne mase (BMI), prilagođenu početnim vrednostima, kao i niži nivo hemoglobina A1c (HbA1c) u poređenju sa učesnicima koji su uzimali metformin.
HbA1c je laboratorijski pokazatelj koji odražava prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna tri meseca. Pored toga, istraživači su otkrili promene u crevnom mikrobiomu kod učesnika koji su konzumirali ishranu bogatu vlaknima, u poređenju sa grupom koja je uzimala samo metformin.
Već 28. dana, kod učesnika koji su unosili više vlakana povećala se zastupljenost korisnih bakterija Bifidobacterium i Lactobacillus u crevnom mikrobiomu. Istovremeno se smanjila količina bakterije Bilophila wadsworthia, koja se povezuje sa hroničnom upalom.
Ranija istraživanja pokazala su da ishrana bogata mastima može da poveća zastupljenost bakterije Bilophila wadsworthia u crevnom mikrobiomu, dok prekomerno razmnožavanje ove bakterije može da doprinese metaboličkim poremećajima, kao što je dijabetes tipa 2.
Hrana je izvor informacija za crevni mikrobiom
Dr Mir Ali, barijatrijski hirurg i specijalista barijatrijske medicine, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, izjavio je da ga rezultati nisu iznenadili.
- Odavno znamo da ishrana ima veoma važnu ulogu u lečenju dijabetesa, kao i gojaznosti. Ovo istraživanje samo pruža dodatne dokaze da ishrana može značajno da utiče na ishod lečenja - dodaje dr Ali.
Monik Ričard, dijetetičarka-nutricionistkinja, nije učestvovala u istraživanju, ali kaže da je rezultati podsećaju na to da hrana nije samo izvor energije, već i izvor informacija za organizam i njegovu mikrobnu zajednicu.
- Moj zaključak, koji svakodnevno potvrđujem u praksi, jeste da vlakna zaslužuju mnogo značajnije mesto u razgovorima o lečenju dijabetesa, kao deo sveobuhvatnog i individualizovanog pristupa, a ne kao zamena za propisane lekove. Ishrana i lekovi nisu suprotstavljene strategije, već međusobno dopunjujući i izuzetno važni delovi lečenja - navodi Ričard.
Ričard ipak poziva na dodatni oprez. Mali broj osoba je učestvovao u ovom istraživanju i ne bi trebalo nikako zaključivati da su vlakna bolja od metformina.
- Ovo je bilo malo istraživanje sprovedeno u jednom centru, u kojem je učestvovalo 48 osoba, od kojih je samo 12 bilo raspoređeno u grupu koja je uzimala metformin. Intervencija zasnovana na ishrani obuhvatala je i propisane preparate vlakana, kao i savete o ishrani. Potrebna su veća istraživanja koja će trajati duže kako bismo razumeli u kojoj meri se ovi rezultati mogu primeniti na svakodnevne obrasce ishrane i kakvi su dugoročni ishodi - smatra ona.
Dr Ali podržava ovaj stav i dodaje da bi voleo da vidi veće istraživanje koje bi detaljnije ispitalo koje vrste vlakana su najkorisnije, na primer, ona iz voća ili ona iz povrća.
Kako da povećate unos vlakana?
Ričard navodi da je bitno da znamo da su vlakna grupa različitih hranljivih materija, a ne jedna supstanca.
- Rastvorljiva, nerastvorljiva, viskozna, fermentabilna vlakna i rezistentni skrob imaju različita svojstva. Namirnice često sadrže istovremeno nekoliko vrsta vlakana, zajedno sa polifenolima, mineralima, vitaminima i drugim jedinjenjima. Podstičem ljude da u ishranu postepeno uključuju namirnice bogate vlaknima u kojima uživaju, umesto da preko noći potpuno promene način ishrane - navodi Ričard.
Vlakna se nalaze u velikom broju namirnica biljnog porekla, pa postoji mnogo načina da ih uključite u obroke na koje ste već navikli. Ričard je navela nekoliko praktičnih načina da povećate unos vlakana.
Redovno jedite pasulj, sočivo i grašak
Uključite ove namirnice u svakodnevne obroke. Dodajte sočivo u supu ili čili, pasulj u takose ili salate, a leblebije u obroke sa žitaricama.
Češće birajte celo voće
Bobičasto voće, kruške, jabuke i pomorandže obezbeđuju vlakna, vodu i druge korisne hranljive materije. Prednost dajte svežem celovitom voću, a ne sokovima ili konzervisanom voću.
Zamenite rafinisane žitarice integralnim
Za doručak birajte ovsene pahuljice, u supe dodajte ječam, a u obroke uključite integralni hleb ili integralnu testeninu pomešanu sa uobičajenom testeninom.
Ove namirnice obezbeđuju beta-glukan, vrstu rastvorljivih vlakana koja se povezuje sa povoljnijim vrednostima holesterola i boljom kontrolom glikemije.
Dodajte povrće u različite obroke
Dodajte lisnato povrće u jaja, smrznuto povrće u jela pripremljena brzim prženjem ili napravite obrok čija je osnova pečeno povrće.
Sveže, smrznuto i konzervisano povrće može da doprinese povećanju unosa vlakana.
Začinite obroke biljkama koje sadrže korisna vlakna
Crni i beli luk, praziluk sadrže vlakna poput inulina i fruktana, koja mogu da podstaknu razvoj određenih korisnih crevnih mikroorganizama.
Ne zaboravite orašaste plodove i semenke
Dodajte čia semenke, mleveno laneno seme ili pečene orašaste plodove u ovsenu kašu, jogurt ili salate. Možete ih posuti i preko zapečenih jela ili ih jesti kao užinu.
- Opšti princip jeste da vlakna postepeno i dosledno uključujete u namirnice koje već koristite. Nisu vam potrebni skupi preparati, specijalizovani proizvodi niti potpuno drugačiji način kuvanja. Postepeno povećavajte unos vlakana i pijte dovoljno tečnosti, naročito ako pravite značajnije promene u ishrani - dodala je Ričard.
Naglo povećanje unosa vlakana može da izazove gasove, nadimanje ili nelagodnost. Nekim ljudima potreban je i individualno prilagođen pristup zbog bolesti organa za varenje, poteškoća sa gutanjem ili drugih zdravstvenih okolnosti, skreće pažnju dijetetičarka.
zvor: medicalnewstoday.com/ zdravlje.kurir.rs